Heraklit 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 18 | Nivo: Gimnazija

Садржај
Увод .......................................................................... 3
Опште карактеристике космолошког периода .................................................................... 4
Хераклит ................................................................ 5
Хераклитова учења ............................................. 6
Онтологија и космологија ............................... 10
Логос ...................................................................... 12
Јединство супротности .................................. 14
Хераклитов стил и значај језика ................... 15
Закључак ............................................................... 17
Литература ......................................................... 18
Увод
Грчка филозофија обухвата филозофска мишљења и системе који су се развили на широком медитеранском простору прожетом античком грчком и римском културом у периоду. Грчка филозофија обухвата три периода и то су: космолошки период, антрополошки период и хеленистичко – римски период. Космолошком периоду припада и велики јонски мислилац који, међутим, не спада у Милетску школу. Важио је за великог индивидуалца који је критиковао целокупну хеленску традицију, чак и самог Хомера.
Хераклита из Ефеса су називали плачљивим филозофом, по свој прилици због тога што је патио због људске глупости. Називали су га и мрачним, јер је његов стил био налик на стил сибилског пророчишта - двозначан и нејасан. Најпознатији је по реченици:
"Свет овај, исти за све, није створио ниједан бог
и ниједан човек, него је увек био и јесте и биће ватра
вечно жива, која се с мером пали и с мером гаси"
Хераклит је с презиром гледао на начин мишљења својих савременика. Говорио је против религијских обреда; људе је упућивао на мудрост, која је спознаја ствари онаквима какве оне уистину јесу, а не каквима се чине. Мудрост је спознаја логоса, а он се спознаје разумом, не осећајима.
Опште карактеристике космолошког периода
Античка филозофија обухвата филозофска мишљења и системе који су се развили на широком медитеранском простору прожетом античком грчком и римском културом у периоду од 7. века старе ере до пропасти античког света почетком 6. века нове ере. Античка филозофија обухвата три периода и то су: космолошки период, антрополошки период и хеленистичко – римски период.
Почетак грчке филозофије пада у крај 7. века п. н. е. Томе почетку претходиле су крупне промене начина живота у старој Грчкој, промене које су пресудно утицале на духовни живот хеленског човека. Већ током 8. века, а нарочито у 7. и 6. веку п. н. е, старо патријархално родовско друштво запада у све озбиљнију кризу. Родовско уређење, засновано на принципу крвног сродства, није могло издржати конкуренцију повећаних имовинских поседа који су настали услед развоја трговине и занатства те услед замаха колонизације. Та колонизација проширила је животни простор Хелена и довела их у додир с многим народима који су насељавали обале Средоземног мора. У вези с колонизацијом, која ја захватила нарочито малоазијско приморје, Сицилију и јужну Италију, развија се бродоградња, трговина и занатство. Тако настаје нови друштвени слој имућних трговаца и занатлија, који се већ увелико користе робовском радном снагом и који постепено долазе у све оштрији сукоб са земљопоседничком аристократијом, која је настојала да обезбеди наставак олигархијске политичке превласти наследне аристократије. Током 7. и. 6. века п. н. е. овај су сукоб умели да искористе енергични и частољубиви појединци, који су завладали као тирани, односно самодршци. Они су често и сами били аристократског порекла, али су, докопавши се власти, увели цео низ мера у корист широких слојева становништва, као што су укидање дугова, нова расподела земље, увођење правичне управе и унапређење заната, трговине, науке и уметности.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]